“Skupljamo staro gvožđe, mašine, bojlere, televizore, šporete…” ponavlja se na razglasu dok par muškaraca kombijem vozi kroz vaš kraj, u krošnjama duž ulice vijore se plastične kese na vetru, a psi njuše stari nameštaj u vrlo dobrom stanju, smešten pored kante za smeće. Da li vam je ova slika poznata?
Zašto bacamo stvari koje su još uvek funkcionalne?
Nezgodno je pitanje uzroka, kao i vremena kada je sve počelo. Tehnološki napredak omogućo nam je brzu i masivnu proizvodnju, čime je stvoreno plodno tlo za razvoj konzumerističkog društva. Dok mi, kao mali, obični ljudi nismo razmišljali o pojedinačnoj odgovornosti, velike kompanije su još manje vodile računa o životnoj sredini. Danas, kada je više nego očigledno da je zagađenje životne sredine problem koji nam doslovno gori pod nogama, neke svakodnevne navike još uvek ne možemo da promenimo.
Naše kupovne navike još uvek su najpre orijentisane na ekonomičnost i praktičnost, dok je uticaj na sredinu gotovo zanemaren. Zar ne bi bilo idealno kada bismo svi dali sve od sebe da doprinesemo očuvanju naše planete? Zapravo, brigom o sredini, mi kao pojedinci imamo veliku moć – kroz odgovorno korišćenje resursa na dnevnom nivou, prvenstveno pokazujemo kompanijama da je odgovornost prema sredini trend koji oni moraju pratiti zarad uspeha na tržištu, a zatim pokazujemo političkim akterima na vlasti da nam je stalo do polisa koje bi regulisale pravne okvire za odgovorno poslovanje i podržale razvoj industrija koje su usmerene ka ekološkim rešenjima.
Ekologija u svakodnevnom životu
Okej, svima nam je jasno da se moramo potruditi da vodimo računa o zdravom životu, zdravoj ishrani, da doprinesemo kružnoj ekonomiji i tako dalje, ali kako da ostvarimo? Kako da se odreknemo čuvene kese sa kesama iliti fioke srama koja je integrisani deo svake kuhinje na Balkanu? Kako uticati na industriju mesa da redukuje zagađenje i količinu organskog otpada koji ugrožava našu atmosferu, ako jednostavno ne želimo da budemo vegetarijanci ili vegani?
Ekološki principi primenljivi su u svakoj industriji, i mogu biti deo vaše svakodnevice jednostavnim malim promenama. Upotreba staklenih flaša za vodu umesto plastičnih, na primer, dovoljno je za početni korak. Kada jednom naučimo da budemo pažljivi prema nekom segmentu koji ugrožava našu klimu i naš život, lako ćemo se prepustiti tom talasu i poslušati glas u našoj glavi koji nam govori šta je dobro, a šta nije.
Neće niko promeniti svet, dok ga ti ne promeniš
Živimo u dvadeset prvom veku kao deo globalne zajednice, i čekanje da nam neko drugi ponudi rešenje više nije opcija. Zagađeni vazduh dišemo svi, i to ga čini zajedničkim problemom. Vodu lošeg kvaliteta pijemo svi, zato je problem svih nas. Čovečanstvo više nema tu privilegiju da ga vode ljudi koji znaju šta rade i mogu brzo da implementiraju ideje za rešenja – danas se očekuje od svih nas da budemo aktivni ka istim ciljevima i podnesemo žrtve, a odricanje navika koje smo stekli kao društvo neće se desiti preko noći. Plastične kese koje koštaju dva dinara uzrokovaće samo frustraciju građana, ali neće znatno smanjiti količinu plastike u opticaju.
Još jedan primer koji odlično ilustruje da se promena ne dešava bez svih nas jesu državne i NVO inicijative o razdvajanju ambalažnog i generičnog otpada. Postavljanje dva kontejnera između naših zgrada nije dovelo do promena u načinu na koji bacamo smeće u naše korpe za otpatke. Svakog dana izvučemo tu plastičnu kesu sa znakom marketa iz naše velike kese sa drugim manjim kesama, okačimo je ispod sudopere, i u nju jednako bacamo plastične flaše od piva i vode, kao i koru od banane i papirne ubruse koje koristimo za sve moguće namene.
Niko neće da reciklira za nas, ne postoji služba koja ulazi u naše stanove, pretura po našem smeću i razdvaja šta gde ide, na posebne gomile. Isto tako ne postoji služba koja ulazi u naše ormane, sakuplja stvari koje nismo nosili i razdvaja ih u grupu za donaciju i grupu za reciklažu. Neke stvari ipak moramo sami. Kupujmo odgovorno. Koristimo odgovorno. Bacajmo odgovorno.
O autoru
