Koje postojeće inicijative se bore za održivu modu?
Činjenice koje opisuju proces brze mode su zaista zastrašujuće i ponekad se čini da smo osuđeni na propast. Na svetskom nivou, količina proizvodnje materijala u tekstilnoj industriji u 2016. godini povećala se na približno 101 milion tona, sa 86 miliona tona u 2011. godini. Portal EcoChic procenjuje da će se proizvodnja povećati za oko 60 odsto između 2015. i 2030, uz dodatnih novih 57 miliona tona otpada koji se godišnje generiše.
I tokom proizvodnje sirovina, tkanina i odeće, transporta, konzumiranja, i na kraju otpada, dolazi do negativnog uticaja na životnu sredinu. Da bi se nastala samo jedna pamučna majica, potrebno je čak 2.700 litara vode!
Tokom bojenja tkanine, koristi se više od 1.900 hemikalija, od kojih 165 Evropska Unija klasifikuje kao opasne po zdravlje ili životnu sredinu. Za taj proces je, takođe, potrebno mnogo vode.
Tokom korišćenja odeća, tačnije kada je peremo, “ispuštamo” mikroplastiku u vodu, koja dalje dolazi do reka, okeana, i vraća se u lanac ishrane. Tokom pranja jednog komada odeće od poliestera, oko 1.900 parčića mikroplastike bude pušteno u vodu.
O procesu proizvodnje pisali smo u našem tekstu “Proces proizvodnje jednog odevnog predmeta i njegov životni ciklus”. Tu možete da saznate koji je put odeće koju imate u svojim ormanima, kao i šta se sa njom dešava nakon što više ne želite da je nosite.
Zašto je brza moda brza?
Biznis model velikih multinacionalnih kompanija zasniva se na masovnoj prodaji – cene su snižene u odnosu na ranije, tako da je odeća pristupačna svima. S obzirom na to da su cene dosta manje nego ranije, kompanije mogu da ostvare profit samo ako mnogo prodaju. Zato su počele češće da izbacuju kolekcije, da bi nas mamili da odemo u radnju i vidimo šta ima novo.
Za razliku od ranije, kada su godišnje postojale dve modne sezone – proleće/leto i jesen/zima – neke modne kuće počele su da proizvode i do 24 nove kolekcije odeće godišnje (od 2017. Zara ima oko 20 kolekcija godišnje)!
Ne čini je samo to brzom – i mi kao korisnici počeli smo da posmatramo odeću skoro kao predmete za jednokratnu upotrebu, bacajući odeću nakon samo 7 ili 8 nošenja, kako navodi izveštaj Evropskog parlamenta.
Tako vremenski put odeće, od proizvodnje sirovina za tkaninu do otpada, postaje mnogo kraći u odnosu na ranije, čime nastaju ogromne količine otpada i zagađenja.
Ko se bori protiv brze mode i kako?
Naučnici! Pisali smo već o tome kako naučnici istražuju i eksperimentišu sa novim materijalima koji ne zahtevaju mnogo resursa kako bi nastali. Pročitajte više o tome u tekstu “Koliko naša odeća košta životnu sredinu?”
Naravno, postoje i razne inicijative u svetu, koje su toliko glasne, da su neke od kompanija brze mode donele odluke da smanje svoj uticaj na životnu sredinu, odnosno da promene način svog poslovanja. Tako je jedna od najvećih kompanija brze mode, Zara, obećala da će do 2025. u potpunosti koristiti održive materijale!
Pokret #PayUpForFashion (plati za modu) pokrenuo je peticiju za radnike u tekstilnoj industriji, koje su poslodavci napustili tokom pandemije. Neki od njih su umrli od virusa dok su pravili maske, mnogi nisu bili plaćeni, uprkos već urađenom poslu, jer je prodaja opala, piše na njihovom sajtu.
“Da bismo se dobro osećali u našoj odeći, najvredniji radnici modne industrije moraju da budu pošteno plaćeni, kao i da imaju zaštitu i bezbednost na radu. Mi, tekstilni radnici, organizatori i ljubitelji mode, kažemo da je dosta”, piše na pozivu za peticiju.
Postoje čitavi biznisi zasnovani na “zero-waste” (bez otpada) filozofiji. Tako, na primer, Zero Waste Daniel iz Njujorka koristi otpad od tekstilne industrije, kao i druge materijale koji se teško recikliraju, da bi kreirao svoju liniju odevnih predmeta i asesoara, šaljući minimalno otpada na deponije.
Neki dizajneri su rešili da u procesu dizajna odeće ne prave otpad. To čine tako što dizajniraju komade odeće tako da iskoriste sav materijal koji dobiju.
Veoma je bitno da postoje i oni koji žele da edukuju i inspirišu druge ljude kako bi počeli da razmišljaju, i naposletku počeli da se ponašaju održivo u oblasti mode. Sustainable Fashion Forum je jedna takva inicijativa, na čijem portalu možete da nađete najnovije vesti iz oblasti održive mode, kao i tekstove o tome šta je brza moda, zašto takav pristup modi nije dobar i još mnogo toga.
Portal Fashion For Good u svojoj osnovi ima platformu za inovacije, na kojoj se fokusiraju na skalabilne i one tehnologije koje imaju najveći potencijal da transformišu modnu industriju. Fashion For Good pruža podršku inovatorima na osnovu njihove poslovne zrelosti kroz tri ključna programa – akcelerator, program skaliranja i fond dobre mode.
Inicijative za “usporenje” mode u Srbiji
I kod nas postoji nekoliko inicijativa (i svakim danom nas ima sve više!) i biznisa koji se bave održivom modom.
Jedan od najvećih svetskih pokreta Fashion Revolution, ima predstavnika i u Srbiji! Njihov cilj je “povećanje svesti o stvarnim dešavanjima u ovoj (modnoj) industriji, njenim troškovima i njenom uticaju u svim fazama proizvodnje i potrošnje. Fashion Revolution veruje u modnu industriju koja podjednako vodi računa o ljudima, životnoj sredini, kreativnosti i profitu”, kako navode na njihovom sajtu. Fashion Revolution je u komunikaciji sa potrošačima, ali i sa kompanijama i školama, kako bi podigli svest o održivoj modi. Možete da ih nađete na njihovom Fejsbuku i Instagramu.
Barter je jedna od novijih inicijativa, a uskoro će biti i aplikacija za “razmenu odeće koja podržava kružnu ekonomiju i bori se protiv posledica proizvodnje garderobe”. Za sada ih možete naći na njihovom Instagramu Barter.rs gde ćete pronaći mnogo zanimljivih informacija o cirkularnoj i održivoj modi. Na primer, možete da saznate kako da se zaštitite od lažnog zelenog marketinga (kakav je imala kompanija H&M), od kojih se materijala i kako pravi odeća, kao i koja je mračna strana proizvodnje odeće.
Možete i da poslušate podkast F.fm, u kom se “kroz razgovore sa relevantnim sagovornicima sa domaće scene (autorke) bave temom održive mode”. Podkast se emituje na RadioAparatu. Autorke podkasta su modne novinarke koje su pokrenule i Dan održive mode, događaj na kom su mapirali brojne poteškoće domaćeg tržišta, ali i razmišljali o rešenjima i konkretnim predlozima za inovacije u modnom poslovanju.
Clean Clothes Campaign Srbija je savez koji funkcioniše na globalnom nivou i posvećen je poboljšavanju uslova rada i osnaživanju radnika i radnica u globalnoj industriji odevnih predmeta. U Srbiji je Centar za politike emancipacije član CCC mreže. Nedavno su objavili internet stranicu Fashion Checker kako bi osvetlila uslove rada u industriji odeće. Na stranici je trenutno moguće pretražiti podatke o 108 vodećih brendova i informisati se o njihovom poslovanju.
Naravno, tu smo i mi! Krpica se zasniva se na zero-waste ideji – koristeći tekstilni otpad, mladi modni dizajneri kreiraju nove odevne predmete za mlade širom regiona, i na taj način podstiču ekološki aktivizam kod mladih u regionu, i njihovih sugrađana. Krpica je projekat koji ima zadatak da razvije novi modni brend, sa ciljem da učestvuje u borbi protiv klimatskih promena.
Pri kraju godine uvek postoje razne inicijative za prikupljanje odeće koja je prosleđena ugroženim grupama ljudi. Obratite pažnju na inicijative Obuci Šodroš, #SolidarneDrugarice, Udruženje građana Novi Sad. I to su inicijative samo u Novom Sadu! Potražite na društvenim mrežama takve inicijative u svojim mestima, ili ako ih ne nađete – sami ih pokrenite!
Šta generacija Z radi protiv brze mode?
Novo istraživanje je pokazalo da ideologija generacije Z (mladi od 18 do 24 godine) – kupujte manje, kupujte bolje – prihvata sve više ljudi, piše Gardijan. Istraživanje koje je sprovelo Kraljevsko društvo za podsticanje umetnosti, proizvođača i trgovine (RSA) pokazalo je da je tokom pandemije 28 odsto ljudi recikliralo ili ponovo koristilo odeću više nego inače, a 35 odsto žena planira da kupuje manje odeće u budućnosti. To društvo je pozvalo vladu Velike Britanije da uloži u održivu modu, a proizvođače da budu odgovorniji.
Mlade generacije su već stavile u žižu javnosti etičku i ekološku komponentu poslovanja, ali generacija Z nije samo od reči, već voli i da svojim ponašanjem to pokaže. Nedavni izveštaj kompanije Accenture pokazao je da 58 odsto milenijalaca (oni koji su rođeni između ‘81. i ‘96. godine) i generacije Z (oni koji su rođeni posle ‘96. godine) želi da plati više kompanijama koje se autentično zalažu za probleme do kojih im je stalo. Uz to, 49 odsto njih je zainteresovano za kompanije koje pružaju kredibilitet u održivom modnom prostoru, piše Fashion Round Table.
Ipak, postoje i paradoksi u ponašanju generacije Z – s obzirom na to da odrastaju u vreme rasta društvenih mreža, kada trendovi dolaze i prolaze velikom brzinom i veoma je bitno biti u trendu, generacija Z je u isto vreme i pokretač promena, ali i veliki potrošač i korisnik brze mode.
To se dešava jer im je odeća na dohvat ruke – reklame za komade odeće im iskaču konstantno, veoma je jeftina, i dolazi na njihova vrata za samo nekoliko klikova.
O autoru
